Датум објаве: 19.02.2024.
Кандидати који стекну право уписа могу се опредијелити за школовање на сљедећим инструментима и одсјецима:
1. КЛАВИР
- Породица: Инструменти са диркама и жицама (Жичани инструмент са чекићићима).
- Историја и Опис: Клавир, чије је пуно име piano forte (тихо-гласно), изумио је Бартоломео Кристофори око 1700. године у Италији. Настао је као унапређење чембала, омогућавајући извођачу контролу над јачином звука помоћу механизма чекића. Због ове динамичке флексибилности, брзо је постао омиљен међу композиторима попут Моцарта, Бетовена и Шопена. Данас представља најсвестранији инструмент, са огромним репертоаром који покрива све музичке епохе.
- Примјена и Значај: Доминантан је соло инструмент и темељ хармонске обуке. Неопходан је за пратњу других инструменталиста и пјевача, а такође игра кључну улогу у џез и популарној музици.
[Слика: Клавир]
2. ХАРМОНИКА
- Породица: Аерофони инструменти са мјешином (Инструменти са слободним језичком).
- Историја и Опис: Хармоника је релативно млад инструмент, патентиран у првој половини 19. вијека. Звук се производи струјањем ваздуха из мјеха преко металних језичака. Постоје различите врсте (дугметаста и клавирска), а све оне могу истовремено да свирају мелодију, акорде и басове. Због своје преносивости и богатства тона, стекла је огромну популарност широм свијета, посебно у Европи.
- Примјена и Значај: Изврстан соло и камерни инструмент, незамјењив је у многим фолклорним и традиционалним жанровима. У музичким школама се учи да би изводила класичну музику и транскрипције.
[Слика: Хармоника]
3. ВИОЛОНЧЕЛО
- Породица: Гудачки инструменти (Виолинска породица).
- Историја и Опис: Виолончело, често скраћено звано чело, потиче из 16. вијека, развијајући се у радионицама великих италијанских мајстора попут Аматија и Страдиварија. Веће је од виолине и виоле, што му даје дубок, топао и резонантан тон. Због своје боје, често се назива инструментом који највише личи на људски глас. Свира се сједећи, ослоњено на под помоћу металног држача.
- Примјена и Значај: Кључни је члан оркестарског гудачког корпуса, гдје најчешће држи бас и тенор линију. Незаобилазан је у гудачким квартетима и другим камерним ансамблима, а посједује и велики репертоар као соло инструмент.
[Слика: Виолончело]
4. ВИОЛИНА
- Породица: Гудачки инструменти (Виолинска породица).
- Историја и Опис: Виолина се појављује у Италији у 16. вијеку и брзо постаје доминантан инструмент класичне музике. Најмањи је и највиши инструмент у гудачкој породици. Врхунац своје израде достигла је захваљујући чувеним градитељима из Кремоне. Позната је по својој способности за постизање велике изражајности, од најњежнијих мелодија до брзих виртуозних пасажа.
- Примјена и Значај: Неприкосновени лидер оркестра, гдје прве виолине често носе главне мелодијске линије. Један је од најважнијих соло инструмената и окосница камерне музике (попут дуа и квартета).
[Слика: Виолина]
5. ФЛАУТА
- Породица: Дувачки инструменти (Дрвени дувачи, иако се данас израђује од метала).
- Историја и Опис: Флаута је један од најстаријих пронађених музичких инструмената, са археолошким налазима старим десетине хиљада година. Модерна попречна флаута користи Boehm систем клапни, развијен средином 19. вијека, што је побољшало интонацију и технику свирања. Има свијетао, чист и пјевајући тон, а цијени се због своје агилности и великог динамичког распона.
- Примјена и Значај: Кључни инструмент у секцији дрвених дувача у симфонијском оркестру. Честа је у разним камерним саставима и веома тражена као соло инструмент због свог лирског квалитета.
[Слика: Флаута]
6. ГИТАРА
- Породица: Жичани инструменти (Трзачки инструменти).
- Историја и Опис: Модерна гитара потиче од старијих трзачких инструмената попут вихуеле и лауте, а данашњи облик стекла је у 19. вијеку захваљујући шпанском градитељу Антониу де Торесу Хураду. У музичкој школи се учи класична гитара са најлонским жицама, која има дубоку традицију у извођењу шпанског и барокног репертоара. Због своје хармонске способности, идеална је за соло извођење.
- Примјена и Значај: Идеалан соло и камерни инструмент, посебно у класичном и латиноамеричком репертоару. Широко се користи као пратећи инструмент за пјеваче.
[Слика: Класична гитара]
7. СОЛО ПЈЕВАЊЕ
- Породица: Људски глас (Третира се као јединствени музички инструмент).
- Историја и Опис: У музичком образовању, соло пјевање се развија као класична дисциплина, чији коријени леже у оперској и концертној традицији од раног барока. Овај одсјек има за циљ развој природних вокалних способности кроз ригорозну технику. Фокус је на правилној подршци дисања, артикулацији, интонацији и музичкој интерпретацији. Обука припрема ученике за професионално концертно извођење.
- Примјена и Значај: Примарно солистичко извођење (опера, ораторијум, соло пјесме), као и рад у хорским и камерним вокалним саставима. Најважнији и најискренији облик музичког изражавања.